Mladi pisac pod stare dane

Ne kaže se džabe da ništa nije teško, ni život, ni poso, bilesi ni rat, ni robija sve dok ljudi ne otežaju. Kako otežaju tako znaju i olakšat i pomoć ti kad se najmanje nadaš. Insan ti je čudo. Evo šesta je godina u dobar čas odkako, osim mahale i penzionera iz preduzeća, niko nije ni znao za'me. Haj što nije znao inekako , al što sam tad mislio da je sve otišlo u helać i da nije ostalo ni ciglog insana, samo pasjaluk, pogan i krmaluk. Da sam tad umro i da je hodža pito hoćemo li mu halalit i svi rekli halalosum, meščini, usto bi i reko ne halalim ti Uzeire što nisi znao da još ima bukadar insana na čijim plećima stoji ovaj naš Dunjaluk, a još više onih koji su zaključali i dobro sakrili taj insanluk u sebi da im paščad ne bi pljuvala po njem.